Помощничек
Главная | Обратная связь


Археология
Архитектура
Астрономия
Аудит
Биология
Ботаника
Бухгалтерский учёт
Войное дело
Генетика
География
Геология
Дизайн
Искусство
История
Кино
Кулинария
Культура
Литература
Математика
Медицина
Металлургия
Мифология
Музыка
Психология
Религия
Спорт
Строительство
Техника
Транспорт
Туризм
Усадьба
Физика
Фотография
Химия
Экология
Электричество
Электроника
Энергетика

И принятые в данном издании 34 страница



МП — Македонски преглед

УЗ — Ученые записки

ЧОИДР — Чтения в Обществе истории и древностей российских

ВСН — Bulletin de correspondance hellénique

BNJb — Byzantinisch-Neugriechische Jahrbücher

Byz. Forsch. — Byzantinische Forschungen

BŠ — Byzantinoslavica

Byz. — Byzantion

BZ — Byzantinische Zeitschrift

DOP — Dumbarton Oaks Papers

ΕΕΒΣ — Έπετηρίς Εταιρείας Βυζαντινών Σπουδών

Eu - Echos d'Orient

JOB — Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik

JRS — Journal of Roman Studies

MGH — Monumenta Germaniae Historica

OCP — Orientalia Christiana Periodica

ODB - The Oxford Dictionary of Byzantium, editor en chief A.P. Kazh-dan. New York, Oxford, 1991.

PG — Patrologiae cursus completus. Series Graeca

RE — Pauly-Wissowa. Real-Encyclopédie der Klassischen Altertumswissenschaft, hrsg. von W. Kroll

Библиография

REA

REB

REG

RESEE

RH

SBAW

SK

TM

Revue des Etudes arméniennes

Revue des Etudes byzantines

Revue des Etudes grecques

Revue des Etudes sud-est européennes

Revue historique

Sitzungsberichte der Bayerischen Akademie der Wissenschaften

Seminarium Kondakovianum

Travaux et Mémoires

Источники и их переводы1

Анна — Анна Комнина. Алексиада. Перевод с греческого Я.Н. Любарского. СПб., 1996.

Безсонов. Книга Пчела. — Безсонов П.А. Книга Пчела. Памятник древней русской словесности (переведенный с греческого) // Временник Императорского Московского общества истории и древностей российских, 25. М., 1857.

Бешевлиев В. Първобългарски надписи. София, 1979.

Васильевский. Советы и рассказы. — Васильевский В.Г. Советы и рассказы византийского боярина XI в. // ЖМНП, ч. 215, июнь 1981; ч. 215, июль, август 1881.

Византијски извори, III. — Византијски извори за историју народа Југославијe, III. Београд, 1966.

Византийская книга Эпарха — Византийская книга Эпарха. Вступительная статья, перевод, комментарий М.Я. Сюзюмова. М., 1962.

Византийский медицинский трактат XI-XIV вв. Перевод с древнегреческого, вступительная статья, комментарий, указатели Г.Г. Литаврина. Издание второе, исправленное. М., 1997.

Всеобщая история — Всеобщая история Степаноса Таронского, Асохика по нрозванию, писателя XI столетия. Переведена и объяснена П. Эминым. М., 1964.

Две византийские хроники — Две византийские хроники X века. Псамафий-ская хроника; Иоанн Камениата. Взятие Фессалоники. М., 1959.

Дуйчев. Из старата българска книжнина — Дуйчев Ив. Из старата българска книжнина, П. София, 1944.

Иванов. Български старики — Иванов И. Български старини из Македония. София, 1937.

Извори, VII — Гръцки извори за българската история, VII. София, 1967.

Конст. Багр. Об управ, имп. — Константин Багрянородный. Об управлении империей. Под ред. Г.Г. Литаврина и А.П. Новосельцева. М., 1991.

Летопис попа Дуюьанина — Летопис попа Дукљанина, изд. и прир. Ф. Шишић. Београд, 1928.

Назаревский. Из истории — Назаревский A.A. Из истории русско-украинских литературных связей. Киев, 1963.

Пямятники византийской литературы XI-XIV вв. М., 1969.

Розен. Император Василий — Розен В. Император Василий Болгаробойца. Извлечения из Летописи Яхъи Антиохийского. СПб., 1883.

1 Общепринятые ссылки на античных авторов и священные тексты в библиографию не включены.

Γ.Γ. Литаврин

Семенов. Древняя русская Пчела — Семенов В. Древняя русская Пчела по пергаменному списку. СПб., 1893.

Симеон. Писмата на Теофилакт — Митрополит Симеон. Писмата на Тсофилакт Охридски, архиепископ Български // Сборник на Българската Академия на науките, XXVII, клон историко-филологичен и философско-обществен. София, 1931.

Симеона Деятельные и богословские главы — Симеона Нового Богослова Деятельные и богословские главы // Добротолюбие, 5. М, 1890.

Симеона Нового Богослова Слова— Симеона Нового Богослова Три слова. М., 1852.

Слово к багрянородному государю Константину. Часть вторая, поучительная. Перевод Г.Г. Литаврина // Антология педагогической мысли христианского средневековья. Т. П. М., 1994.

Соловьев-Мошин. Грчке повеље — Соловьев А., Мошин В. Грчке повеље срп-ских владара средњега века. Београд, 1936.

Советы и рассказы Кекавмена. Сочинение византийского полководца XI века. Подготовка текста, введение, перевод и комментарий Г.Г. Литаврина.

Стратегика императора Никифора — Стратегика императора Никифора, издал Ю.А. Кулаковский // Записки Императорской Академии наук, серия VIII, т. 8, № 9. СПб., 1908.

Тимошенко. Литературные первоисточники — Тимошенко И.С. Литературные первоисточники и прототипы трехсот русских пословиц и поговорок. Киев, 1897.

Успенский. Византийская табель о рангах — Успенский Ф.И. Византийская табель о рангах // ИРАИК, III. 1898.

Шанидзе А. Грузинский монастырь в Болгарии и его типик. Тбилиси, 1971.

Асгор. — Georgii Acropolitae Opera, rec. A. Heisenberg, I. Lipsiae, 1905.

Anna — Anna Comnena. Alexiade (règne de l'empereure Alexis I Comnène,

1018-1118), texte établi et traduit par B. Leib, III. Paris, 1937-1945. Anrieh. Hagios Nicolaos — Anrieh G. Hagios Nicolaos. I. Leipzig, 1913. Attal. — Michaelis Attaliotae Historia. Bonnae, 1853. Aus den Schatzkammern — Dölger F. Aus den Schatzkammern des Heiligen Berges.

München, 1948. Beck. Vademecum — Beck H.-G. Vademecum des byzantinischen Aristokraten.

Wien, Graz, Köln, 1956. Bees. Zur Sigillographie — Bees N.A. Zur Sigillographie der byzantinischen Themen

Peloponnes und Hellas // BB, XXI, 1914. Bidez. Deux versions grecques — Bidez J. Deux versions grecques inédites de la vie

de Paule de Thèbes. Gand, Bruxelles, 1900. Cantac. — Joannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri IV, I-III. Bonnae,

1928-1932. Cec. Strat. — Cecaumeni Strategicon et incerti scriptoris De officiis regiis libellus,

ed. B. Wassiliewsky, V. Jernstedt // Записки Историко-филологического факультета Императорского С.-Петербургского университета, XXXVIII.

СПб., 1896. Const. Porph. De cerim. — Constantine Porphyrogenitus. De cerimoniis aulae

Byzantinae libri duo. T. I, II. Bonnae, 1829-1830. Const. Porph. De themat. — Constantinus Porphyrogenitus. De thematibus.

Bonnae, 1840.

Библиография

Dagron G., Mihăescu H. Le traité sur la guérilla (De velitatione) de l'empereure

Nicéphore Phokas (863-969). Paris, 1986.

Dain A. Les tactica de Léon VI. Naumachica autem partim adhuc inedita. Paris, 1943. Dieten. Two Unpublished fragments — Dieten J.A. Two Unpublished Fragments of

Nicetas Chômâtes1 Historical Work // BZ, 49,1956. Die Werke Liutprands von Cremona, hrsg. von J. Becker. Hannover und Leipzig,

1915. Dölger F. Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches. 1,11. München,

1924,1925. Ducas — Ducae Historia turcobyzantina (1341-1462), ex recen. B. Grecu.

Budapest, 1958. Eustath. Thessal. — Eustathius de Thessalonicae. De Thessalonica urbe a Latinis

capta // Leonis Grammatici Chronographia. Bonnae, 1842. Georg. Amart. Cont. — Georgii monachi Cronicon, ed. E. Muralt. Petropoli, 1859. Τνώμοα//ΡΟ,ί. 117.

Greg. Nazianz. — Gregorios Nazianzenos. Orationes, I. Parisiis, 1842. Hierocl. Synec. — Hieroclis Synecdemus // Constantinus Porphyrogenitus. De

administrando imperio. Bonnae, 1840. Incert, script, liber. — Incerti scriptoris Byzantini saeculi X liber de re militari, ed.

E. Vari. Lipsiae, 1901. Io. Euch. — lohannis Euchaitorum metropolitae quae in codice Vaticano graeco 676

supersunt, ed. P. de Lagarde // Abhandlungen der hist.-philol. Classe der

Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen, 28.1862. Io. Scyl. — loannis Scylitzae Synopsis historiarum, ed. J. Thura. Berolini et Novi

Eboraci, 1973. los. Flav. Opera, VI — Flavii losephi Opera, ed. et appar. crit. instruxit B. Niese. VI.

Berolini, 1955.

Jus, III —Jus graeco-romanum, ed. C. Zachariae a Lingenthal, III. Lipsiae, 1857. Izvoarele istoriei României, III. Scrittori bizantini (sec. XI-XIV). Ed. A. Elian şi

N. Tanaşoca. Bucureşti, 1975, ΚΕΚΑΥΜΕΝΟΣ. ΣΤΡΑΤΗΓΙΚΟΝ. Μετάφραση - Εισαγωγή - Σχόλια, έκδ. Δ.

Τσουγκαράκης. Αθήναι, 1993. Lambros Sp. Ιστορικά μελετήματα. Athènes, 1884. Laurent V. Le Corpus des sceaux de l'empire byzantin, II: L'Administration centrale.

Paris, 1981; V. L'Eglise. Paris, 1988.

Laurent. Les bulles — Laurent V. Les bulles métriques dans la sigillographie byzantine // Ελληνικά, IV, 1931. Laurent. Bulletin sigillographique - Laurent V. Bulletin sigillographique // Byz.,

6,1930.

Laurent. Documents — Laurent V. Documents de sigillographie byzantine. La collection d'Orghidan. Paris, 1952. Lavra — Actes de Lavra, éd. P. Lemerle, A. Guillou, N. Svoronos, D. Papachryssan-

thou. Vol. I-IV. Paris, 1970-1982. Lemerle. La chronique de Monemvasie — Lemerle P. La chronique improprement

dite de Monemvasie: le contexte historique et légendaire // REB, 21,1963. Léo Diac. — Leonis Diaconi Caloënsis historiae libri decern. Bonnae, 1828. Leonis imperatoris Tactica // PG, 1.107,1863. MGH SS — Monumenta Germaniae historica. Scriptores, ed. Pertz. Μιχαήλ Ακομινάτου τα σωζόμενα — Μιχαήλ Ακομινάτου του Χωνιάτου Τα σωζόμενα, Ι,

ed. Sp. Lampros. Athenai, 1879.

J

Г.Г. Литаврин

ММ — Acta et diplomata graeca medii aevi sacra et profana collecta, éd. F.

Miklosich - J. Müller, I-VI. Vindobonac, 1860-1890. Le monastère de Nôtre Dame — Le monastère de Nôtre Dame de Pitié // ИРАИК

VI. 1900. La narratio de rébus Armeniae — La narratio de rébus Armeniae, édition critique et

commentaire par G. Garitte // Corpus scriptorum christianorum orientalium,

132. Subsidia, 4. Louvain, 1952. Nie. Chon. — Nicetae Choniatae Historia. P. I. Ed. J.L. van Dieten. Berolini et Novi

Eboraci, 1975. Nic. Bryenn. — Nicephori Bryennii historiarum libri quattuor, introduction, texte,

traduction et notes par P. Gautier. Bruxelles, 1975. Nie. Greg. - Nicephori Gregorae Byzantina historia, I-II. Bonnae, 1829-1830; III.

Bonnae, 1855. Noaille, Dain. Les Novelles — Noaille P., Dain A. Les Novelles de Léon le Sage. Paris

1964.

Oikonomidès N. Les listes de préséance byzantines des IXe-Xe sicles. Paris, 1972. Pachym., I-II — Georgii Pachymeris de Michaele et Andronico Palaeologis libri

XIII. I-II. Bonnae, 1835. Πείρα — Practica ex actis Eustathii Romani. Jus graeco-románům, ed. C. Zachariae

a Lingenthal, I. Lipsiae, 1856.

Petridès. Jean Apokaukos - Petridès S. Jean Apokaukos. Lettres et autres documents inédits // ИРАИК, 14,1909. Prokié. Zusätze — Prokić B. Zusätze in der Handschrift des Johannes Scylitzes

codex Vindobonensis hist. gr. LXXIV. Diss. München, 1906. Proc. Caesar. — Procopii Caesariensis opera omnia, rec. J. Haury, I-III. Lipsiae,

1962-1963. Psellos — Michel Psellos. Chronographie ou histoire d'un siècle de Byzance

(976-1077), texte établi et traduit par E. Renauld, I-II. Paris, 1926-1928. Psellos. MB - Μεσαιωνική βιβλιοθήκη, ed. K.N. Sathas, V. Athenai, Paris, 1874; V.

Veneţia, Paris, 1876. Psellos. SM — Michaelis Pselli Scripta minora magnam partem adhuc inedita, ed. E.

Kurtz, Fr. Drexl, 1-Й. Milano, 1936-1941. Sargologos. La vie de Saint Cyrille — Sargologos E. La vie de Saint Cyrille Philéote

moin byzantin. Paris, 1964. Scyl. Cont. — loannes Scylitzes Continuatus (Ή συνέχεια της χρονογραφίας του

Ιωάννου Σκυλίτση, έκδ. Ευ. Θ. Τσολάκις. Θεσσαλονίκη, 1968). Sylloge tacticorum — Dain A. Sylloge tacticorum quae olirà «Inedita Leonis tactica»

dicebantur. Paris, 1938.

Tactica Leonis — Tactica Leonis imperatorie // PG, 1.107. Theoph. Cont. — Theophanus Continiatus, loannes Cameniates, Symeon Magister,

Georgius Monachus. Bonnae, 1838. Traité de tactique — Traité de tactique connu sous le titre Περί καταστάσεως του

απλήκτου («Traité de castrametatione...»), éd. par Ch. Graux, préparé par M.A.

Martin // Notices et extraits des manuscrits de la Bibliothèque Nationale et

autres bibliothèques, publiés par l'Académie des Inscriptions et Belles Lettres,

t. 35,1« partie. Paris, 1899. Le Traité sur la guérilla (De velitatione) de l'empereur Nicéphore Phocas

(963-969), éd. par G. Dagron et H. Mihăescu. Paris, 1986.

Vari. Inedita Tactica Leonis - Vari R. Die sogenannte „Inedita Tactica Leonis" // BZ, 27,1927.

Библиография

Żon., III — loannis Zonarac epitomae historiarum libri XIII-XVIII. Vol. III. Bonnae, 1897.

Литература

Агаджанов С.Г., Юзбашян К.Н. К истории тюркских набегов на Армению в XI в. // Палестинский сборник, 13 (70), 1965.

Ангелов Д. Богомилството в България. София, 1961.

Ангелов Д. История на Византия, 1. София, 1959.

Ангелов Д. К вопросу о правителях фем в Эпирском деспотате и Никейской империи//BŠ, 12,1951.

Ангелов Д. Образуване на българската народност. София, 1981.

Антолјак С. Самуиловата држава. Скопје, 1969.

Арутюнова-Фиданян В.А. Армяне-халкедониты на восточных границах Византийской империи. Ереван, 1980.

Арутюнова-фиданян В.А. Армяно-византийская контактная зона (X-XI вв.). Результаты взаимодействия культур. М., 1994.

Арутюнова В.А. «Ивир» в византийских источниках XI в. // Банбер Матенада-рани. И, 1973.

Арутюнова В.А. К вопросу об άνθρωποι в Типике Григория Пакуриана// ВВ, 29, 1968.

Арутюнова-фиданян В.А. К вопросу о концепции контактной зоны (По поводу статьи В.П. Степаненко) // ВВ, 59(84).

Арутюнова-фиданян В.А. Терминологическое обозначение-новой социально-административной структуры на востоке Византийской империи (Χ-ΧΙ вв.) // ВВ, 53,1992. С.43-52.

Арутюнова В.А. Типик Григория Пакуриана и некоторые вопросы истории Византийской империи. Автореф. кандид. диссерт. Ереван, 1968.

Баласчев Г. Българите през последните десетгодишнини от десетия век. София, 1929.

Бартикян P.M. К вопросу о катепане Востока магистре Багарате и генеалогии Кекавменов // Седьмая Всесоюзная конференция византинистов в Тбилиси. Тезисы докладов. Тбилиси, 1965.

Бартикян P.M. Некоторые замечания о «Советах и рассказах» («Стратегико-не») Кекавмена // Вестник обществ, наук АН Арм. ССР, № 2,1974.

Бартикян P.M. Несколько конъектур к сочинению Кекавмена «Советы и рассказы» («Стратегикон») // Вестник обществ, наук АН Арм. ССР. 6, 1975.

Бартикян P.M. Об одной важной конъектуре в «Советах и рассказах» Кекавмена // Вестник обществ, наук АН Арм. ССР, № 8,1968.

Бартикян P.M. О владелице рукописи «Советов и рассказов» («Стратегикон») Кекавмена // Вестник обществ, наук АН Арм. ССР, 1,1973.

Бартикян P.M. О двух византийских военных терминах восточного происхождения // Вестник обществ, наук АЬГАрм. ССР, 8,1970.

Бартикян P.M. О феме «Иверия» // Вестник обществ, наук АН Арм. ССР, 12, 1974.

Безобразов П. Хрисовул императора Михаила VII Дуки // ВВ, 6,1899.

Бешевлиев В. Античната топонимия у нас като исторически извор // Известия на Института за български език, 3,1954.

Бибиков M.B. Scando- Byzantina// Иностранцы в Византии. Византийцы за рубежами своего отечества. Тезисы докладов. М., 1992.

Γ.Γ. Литаврин

Благоев Н.П. Братята Давид, Моисей, Аарон и Самуил // ГСУ, юридич. фак-

тет, 37, 14. София, 1941-1942. Благоев Н. Делян и неговото въстанис в Моравско и Македония против визан-

тийците // МП, IV, кн. 2. 1928.

Бобчева В. Въоружението на българската войска от втората половина на 9 век до паденето на България под турско робство // Военно-исторически сборник. 2, 1938.

Брюсова В.Г. К вопросу о происхождении Владимира Мономаха // ВВ, 28,1968. Брюсова В.Г. Русско-византийские отношения середины XI в. // ВИ, 1972, № 3. Будовниц И.У. Юродивые Древней Руси // Вопросы истории религии и атеизма, II, 1964.

Вальденберг В. Ταξίαρχος// ΒΒ, 24,1908. Васильев A.A. Византия и арабы. II. СПб., 1900.

Васильевский В.Г. Варяго-русская и варяго-английская дружина в Константинополе // Труды, I. СПб., 1908.

Васильевский В.Г. Византия и печенеги // Труды, I. СПб., 1908. Венедиков И. Българския произход на хусарската конница // Кавалерийска

мисъл. София, 1941.

Владимир, архимандрит. Систематическое описание рукописнй Московской Синодальной (Патриаршей) библиотеки. Часть первая. Рукописи греческие. М., 1894. Воинов М. Рец. на: ст. П. Петров. Восстание Петра и Бояна в 976 г. // ИП, кн.

2,1963.

Гюзелев В. Ямбол в епохата на първата и втората българската държава // История на град Ямбол. София, 1976. Динић M. Из нашей раније прошлости // Прилози за књижевност, језик, исто-

рију и фолклор, XXX, 3-4,1964. Дринов М. Нов памятник за българската история // Съчинения, I, София,

1909.

Дуйчев Ив. Върху някои български имена и думи у византийските авто-ри // Езйковедческите изследвания в чест на акад. Ст. Младенов. София, 1957.

Дуйчев Ив. Няколко бележки към Кекавмен // ЗРВИ, 5,1958. Дуйчев Ив. Проучвания върху българското средновековие. София, 1945. Дуйчев Ив. Славяни и първобългари // ИИБИ. I, 2,1951. Дьони М. Влахи Барийской летописи // Acta antiqua, 1,1-2,1951. Златарски В.Н. Де се намирал град Девол // ИИД, V, 1922. Златарски В.Н. История на българската държава през средните векове, I-II.

София, 1927-1932.

Златарски В.Н. Моливдовул на Самуила Алусиана // ИБАИ, 1,1924. Иванов И. Беласицка битка, 29 июля 1014 г. // ИИД, III, 1911. Иванов И. Българите в Македония. София, 1917. Иванов И. Произходът на цар Самуиловия род // Сборник в честь на Васил Н.

Златарски. София, 1925. Иванов И. Средновековна София // Юбилейна книга на гр. София

(1878-1920). София, 1928. Иванов С.А. Византийское юродство. М., 1994. История Византии, I-Ili. M., 1967.

Иширков ан. Областното име Загория или Затора в миналото и cera // Известия на Народния етнографски Музей в София, V, 1925.

Библиография

Јиричек К. Положај и прошлост града Драча // Гласник Српског географског друштва, II, 2. Београд, 1912.

Каждан А.П. Аграрные отношения в Византии XIII-XIV вв. М., 1952.

Каждан А.П. Армяне в составе господствующего класса Византийской империи в XI-XIV вв. Ереван, 1975.

Каждан А.П. Византийская армия в IX-X вв. // УЗ Великолукского государственного пединститута. Великие Луки, 1954.

Каждан А.П. Деревня и город в Византии IX-X вв. М., 1960.

Каждан А.П. Иоанн Мавропод, печенеги и русские в середине XI в. // ЗРВИ, VIII, 1963.

Каждан А.П. К вопросу о социальных воззрениях Кекавмена // ВВ, 36, 1974.

Каждан А.П. О социальной природе византийского самодержавия // Народы Азии и Африки, 1966, № 6.

Каждан А.П. Предварительные замечания о мировоззрении византийского мистика XI в. Симеона // BŠ, XXVIII, 1967.

Каждан А.П. Славяне в составе господствующего класса Византийской империи в XI-XII вв. // Славяне и Россия. М., 1972.

Каждан А.П. Социальный состав господствующего класса в Византии XI-XII вв. М., 1974.

Каждан А.П. Экскуссия и экскуссаты в Византии в XI-XII вв. // ВО, 1962.

Каждан А.П., рец. на кн. Syméon le Nouveau Thélogien. Cathéchèses // ВВ, 27, 1967.

Каждан А.П. рец. на издание Продолжателя Скилицы Цолакиса// ВВ 32,1971.

Кацаров Г. Принос към старата история на София, I. София, 1910.

Кацаров Г. София в древността // Юбилейна книга на гр. София (1878-1920). София, 1928.

Кацаров Г. Тракийските беси // ИБИД, VI. 1929.

Королюк В.Д. Волохи и славяне русских летописей. Кишинев, 1971.

Крсмановић Б. Успон војног племства у Византији XI века. Београд, 2001.

Куев К. Към въпроса за титлата «екзарх» в старабългарската литература//НИИ, 14-15,1964.

Кулаковский Ю. Византийский лагерь конца X в. // ВВ, X, 1903.

Кулаковский Ю. Друнг и друнгарий // ВВ, IX, 1902.

Кулаковский Ю. Новоизданный византийский трактат по военному делу // ВВ, VII, 1900.

Курбатов Г.Л. рец на «Советы и рассказы» (изд. ГГ. Литаврина) // ВИ, 1974, №11.

Кучма В.В.Византийские военные трактаты VI-X вв. как источник по истории военного искусства византийской империи // АДСВ, УЗ Уральского Гос. ун-та, 53, сер. истор. 4,1966.

Кучма В.В. Военно-теоретическая мысль // Культура Византии. VII — вторая половина XII в. М., 1989.

Кучма В.В. Методы морально-политического воздействия на византийское войско по «Тактике Льва» // АДСВ, Свердловск, 1965.

Кучма В.В. Состояние дисциплины в византийской армии по «Тактике Льва» // УЗ Пермского Государственного университета, № 143,1966.

Липшиц Е.Э. Очерки истории византийского общества и культуры. VIII — первая половина IX в. М, Л., 1961.

Литаврин ГГ. Болгария и Византия в XI-XII вв. М., 1960.

Литаврин ГГ. Был ли Кекавмен, автор «Стратегикона», феодалом? // ВО, 1962.

Γ.Γ. Литаврин

Литаврин ГГ. Варяги и византийка// Славяноведение, 1999, № 2.

Литаврин ГГ. Введение христианства в Болгарии (IX — начало X в.) // Принятие христианства народами Центральной и Юго-Восточной Европы и крещение Руси. М., 1988.

Литаврин ГГ. Византийская империя во второй половине VII-XII в. // Культура Византии. Вторая половина VII-XII в. М., 1989.

Литаврин ГГ. Византийское общество и государство в X-XI вв. М., 1977.

Литаврин ГГ. Византия, Болгария, Древняя Русь (IX — начало XII в.). М., 2000.

Литаврин ГГ. Влахи византийских источников X-XIII вв. // Юго-Восточная Европа в средние века. Кишинев, 1972.

Литаврин ГГ. Война Руси и Византии в 1043 г. // Исследования по истории славянских и балканских народов. М., 1973.

Литаврин ГГ. Восстание болгар и влахов в Фессалии в 1066 г. // ВВ, XI, 1966.

Литаврин ГГ. Восстание в Константинополе в апреле 1042 г. // ВВ, 33,1972.

Литаврин ГГ. Геополитическое положение Византии в средневековом мире // Византия между Западом и Востоком. М., 1999.

Литаврин ГГ. Еще раз о походе русских на Византию в июле 1043 г. // ВВ, 29, 1969.

Литаврин ГГ. Еще раз о симпафиях и класмах налоговых уставов X-XI вв. // Byzantinobulgarica, V, 1978.

Литаврин ГГ. Идея верховной государственной власти в Древней Руси домонгольского периода // Славянские культуры и Балканы. Варна, 1978.

Литаврин ГГ. К Изучению проблемы доходности крестьянского хозяйства в Византии в X-XI вв. // ВВ, 59(84), 2000.

Литаврин ГГ. Некоторые особенности этнонимов византийских источников // Вопросы этногенеза и этнической истории славян и восточных ро-манцев. М., 1976.

Литаврин ГГ. Об относительных размерах и составе имущества византийской провинциальной аристократии в XI-XII вв. // ВО, 1972.

Литаврин ГГ. Ό πάππος του Κεκαυμένου — ό εχθρός της 'Ρωμανίας // ΒΒ, 28,1968.

Литаврин ГГ. Особенности развития самосознания болгарской народности со 2-й четверти X до конца XIV в. // Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху зрелого феодализма. М., 1989.

Литаврин ГГ. Ответ рецензенту // ВВ, 36, 1974.

Литаврин ГГ. Политическая теория в Византии с середины VII до начала XIII в. // Культура Византии. Вторая половина VII-XII в. М., 1989.

Литаврин ГГ. Проблема государственной собственности в Византии X-XI вв. // ВВ, 35,1975.

Литаврин ГГ. Пселл и Кекавмен о Варде Склире // Polychordia: Festschrift Franz Dölger. Vol. 3. Amsterdam, 1968.

Литаврин ГГ. Пселл о причинах последнего похода русских на Константинополь в 1043 г. // ВВ, 27,1967. Литаврин ГГ. Условия развития болгарской культуры в XI-XII вв. // История

и культура Болгарии. М., 1981.

Литаврин ГГ. Феофилакт Болгарский между Охридом и Константинополем // Florilegium. К 60-летию Б.Н. Флори. М., 2000.

Литаврин ГГ. Формирование этнического самосознания болгарской народности (VII — первая четверть X в.) // Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982.

 

Библиография

Литаврин ГГ., Каждая А.П. По поводу книги П. Лемерля о «Советах и рассказах» Кекавмена // ВВ, XX, 1961.

Литаврин ГГ., Каждая А.П., Удальцова З.В. Отношения Древней Руси и Византии в XI в. // The Proceedings of the Congress of the Byzantine Studies. Oxford, 1967.

Литаврин ГГ., Янин В.Л. Некоторые проблемы русско-византийских отношений в IX-XV вв. // История СССР, 1970, № 4.

Лопарев Хр. Слово о святом патриархе Феостирикте // Пямятники древней письменности, CXIV. СПб., 1893.

Любарский Я.Н. Византийские писатели и историки. СПб., 1999.

Любарский Я.Н. Михаил Пселл. Личность и творчество. К истории византийского предгуманизма. М., 1978.

Манандян Я.А. О торговле и городах Армении в связи с мировой торговлей древних времен. Ереван, 1954.

Марр Н. Арк'аун, монгольское название христиан, в связи с вопросом об армя-нах-халкедонитах // ВВ, XII, 1906.

Маслев Ст. Произведения на Теофилакт Охридски, архиепископ Български от-носящи се до българската история // ГИБИ, VI. София, 1974.

Медведев И.П, Империя и суверенитет в средние века (На примере истории Византии и некоторых сопредельных государств) // Проблемы истории международных отношений. Л., 1972.

Мельникова Е.А., Петрухин В.Я. Норманны и варяги. Образ викингов на западе и востоке Европы. // Славяне и их соседи. Этно-психологический стереотип в средние века. Сборник тезисов. М., 1990.

Миков В. Произход и значение на имената на нашите градове, села, реки, пла-нини и места. София, 1943.

Михайлов А. По въпросу о греко-византийских и славянских сборниках изречений (γνωμικά) // ЖМНП, 285, январь, 1893.

Михэеску.Х. Прямое византийское влияние в румынском языке // Revue des études sud-est européennes, I, 3-4. Bucarest, 1963.

Мошин В.А. Начало Руси. Норманны в Восточной Европе // BŠ, III, 1931.

Мутафчиев П. Към въпроса за българо-румънските отношения през средните векове // ГСУ, XXVIII, 1931-1932.

Мутафчиев П. Серсем-кале и Мория // ИБИД, VII-VIII, 1928.

Наследова P.A. Ремесло и торговля Фессалоники конца IX — начала X в. // ВВ, X, 1956.

Никольский К. Пособие к изучению устава богослужения православной церкви. СПб., 1907.

Орлов A.C. Владимир Мономах. М., 1946.

Осипова К.А. Система класм в Византии в X-XI вв. // ВО. М., 1962.

Острогорскиј Г. Автократор и самодржац // Глас Српске Академије наука, 164, 1935.

Острогорский Г.А. К истории иммунитета в Византии // ВВ, XIII, 1958.

Острогорски Г. Постанак тема Хелада и Пелопонез // ЗРВИ, 1,1952.

Острогорскиј. Пронија. Прилог историји феудализма у Византији и јужносло-венским земл>ама. Београд, 1951.

Острогорский Г. Сербское посольство к императору Василию II // Глас Српске Академије наука, 193,1959.

 




Поиск по сайту:

©2015-2020 studopedya.ru Все права принадлежат авторам размещенных материалов.